Krajem aprila imala sam tu čast da prisustvujem II Međunarodnoj konferenciji turizma u Banja Luci, gde sam pozvana od strane Turističke organizacije Banja Luka da budem gost bloger.
Kako sam završila master iz oblasti menadžmenta u turizmu, ova tema mi je vrlo bliska i rado sam se odazvala pozivu.
Ne znam za vas, ali ja obožavam da saznajem i učim nove stvari. Isto tako, obožavam da upoznajem pametne i inspirativne ljude. A upravo su konferencije pravo mesto za to.
Predavači su bili stručnjaci iz sfere turizma, a akcenat je bio na temama iz oblasti receptivnog turizma, upravljanja destinacijama i turističke infrastrukture.
Posebno sam se radovala izlaganju gospodina Slobodana Mićića, koji je svima poznat po njegovoj čuvenoj autorskoj emisiji Svet na dlanu. To je čovek koga ja prosto obožavam i divim mu se jer je kosmopolita, u pravom smislu te reči. Na moju veliku sreću, imala sam priliku i ranije da ga upoznam pri poseti Sajmu turizma ITB u Berlinu i da se kroz posao susrećem sa njim na raznim događajima vezanim za turizam, gde sam se i uverila da je čovek prava legenda i hodajuća enciklopedija, što je opravdao i svojim pojavljivanjem na ovoj konferenciji.
Prvi dan je bio rezervisan za edukaciju i upoznavanje sa dobrim primerima poslovanja u turizmu, novim projektima, publikacijama, kao i izlaganjima novih inspirativnih ljudi.
Turistički deo konferencije bio je organizovan drugog dana, gde smo imali priliku da se malo bolje upoznamo sa gradom i njegovom okolinom. Iako sam u Banja Luci do sada bila više puta u poseti rodbini, prosto nisam imala vremena za obilazak grada onako kako sam inače navikla.
Iz tog razloga, mnogo sam se radovala upoznavanju ovog grada iz skroz drugačije perspektive.
Obilazak grada na Vrbasu započeli smo opuštenom šetnjom i naišli smo na prepoznatljiv simbol ovog grada:
Hram Hrista Spasitelja
Nekadašnja Saborna crkva “Svete Trojice” izgrađena u srpskovizantijskom stilu, delo je arhitekte Dušana Živanovića iz Beograda. Crkva je završena 1929. godine, a osveštana je na Spasovdan 1939. godine. Nažalost, uništena je u bombardovanju 1941. godine.
Obnova hrama završena je 2010. godine. Za obnovu hrama upotrebljen je potpuno novi materijal, dok se ostaci stare crkve nalaze ograđeni pored nove crkve.
Danas hram Hrista Spasitelja predstavlja jedan od najlepših i najvećih pravoslavnih hramova na Balkanu.
Banski dvor
Banski dvor je kulturni centar u Banja Luci, izgrađen u periodu 1931-32, godine, kao sedište bana Vrbaske banovine Kraljevine Jugoslavije. Danas služi za održavanje izložbi, predstava, koncerata, književnih manifestacija, kao i drugih manifestacija.
Kako se konferencija kojoj sam prisustvovala održavala baš na ovoj lokaciji, imala sam priliku da vidim i uživam u samoj unutrašnjosti Banskog dvora.
Gospodska ulica
Ulica Veselina Masleše, poznatija pod nazivom Gospodska ulica predstavlja glavnu šetališnu zonu ovog grada. To je jedna od najstarijih i napoznatijih ulica u gradu sa zgradama koje datiraju iz vremena Austrougarske vladavine. U ulici se nalaze brojni kafići, restorani, prodavnice odeće i obuće i zanimljiva je kako turistima, tako i meštanima.
Krivi sat
Na Trgu Krajine postavljen je “krivi sat” na kome kazaljke večno stoje postavljene na 9 sati i 11 minuta, kao spomen obeležje u znak sećanja na najsnažniji zemljotres koji je pogodio grad 27. oktobra 1969. godine u 9.11 časova.
Zemljotres je bio jačine šest stepeni po Rihterovoj skali, što je najjači zemljotres u istoriji grada.
Kastel
Kastel je najveća i najstarija tvrđava na teritoriji grada i svakako je jedna od najlepših i najposećenijih znamenitosti grada Banja Luka. Nalazi se u samom srcu grada, na levoj obali reke Vrbas. Poznato je da je tvrđava izgrađena za vreme vladavine Rimskog carstva, ali ne postoje tačni podaci o tome kada je izgrađena.
Predstavlja idealno mesto za šetnju, a sa tvrđave se pruža i lep pogled na reku Vrbas, tako da iako ste u samom centru grada, imate priliku da budete u kontaktu sa prirodom.
Džamija Ferhadija
Ferhat-pašina džamija, poznatija kao Ferhadija, sagrađena je u 16. veku za vreme vladavine Ferhad-paše Sokolovića, kada je Banja Luka postala sedište bosanskog pašaluka. Ova džamija predstavlja najlepše i najvrednije delo orijentalne kulture Bosne i Hercegovine.
Ukoliko ste zainteresovani za beg iz grada i odlazak u prirodu, ima divnih mesta u okolini koja su idealna za jednodnevne izlete. Nas je put odveo dalje na oko 25 km južno od Banjaluke, gde smo imali priliku da posetimo sledeće:
Krupa na Vrbasu
Krupa na Vrbasu predstavlja pravi biser doline Vrbasa. Tamo se nalaze predivni slapovi i vodenice na reci Krupa. Mi smo divnom pešačkom stazom kroz šumu stigli do slapova i ovo mesto je zaista sa netaknutom prirodom. Uživali smo u žuboru reke i maksimalno se stopili sa prirodom.
Manastir Krupa na Vrbasu
Manastirska crkva Svetog Ilije u Krupi na Vrbasu je podignuta na temeljima srednjovekovnog manastira Krupa. Crkva je smeštena na nekropoli sa stećcima. Stećci kao jedinstven primer srednjevekovnih nadgrobnih spomenika upisani su na listu svetske baštine UNESCO-a.
Etno selo Ljubačke doline
U selu Ljubačevu, nalazi se Etno selo – Ljubačke doline. Ime je dobilo po dolinama koje se tu nalaze i prirodan su fenomen, jedinstven u Evropi. Poseban deo Etno sela čini muzej sa oko 40 autentičnih objekata i na hiljade eksponata koji će vam dočarati ambijent tog vremena.
Iako je priroda predivna i Banja Luka zaista ima da ponudi za svakog po nešto, na mene su poseban utisak ostavili ljudi. Vrlo su srdačni i raspoloženi da vam pruže sve neophodne informacije.
Mi naravno nismo propustile ni da večeri provedemo u gradu i osetimo i noćnu atmosferu grada. Videle smo se sa drugarima Banjalučanima, koji su najviše doprineli da ovo putovanje zaista ostane upamćeno. Uskoro nam dolaze kod nas u Novi Sad, gde nastavljamo druženje.
Drago mi je što sam imala priliku da pored edukacije, doživim Banja Luku u potpuno novom svetlu i bolje je upoznam. Nadam se da se uskoro vraćam u ovaj grad, da sakupim još lepih uspomena koje traju za ceo život.
Hvala Turističkoj organizaciji grada Banja Luka i divnoj Ireni na pozivu i što su se potrudili da nas lepo ugoste u svom gradu. Nadam se da se vidimo i sledeće godine na III Međunarodnoj konferenciji turizma.
