S obzirom da je Zlatibor jedna od mojih omiljenih planina u Srbiji, uvek se tamo rado vraćam. Ranije sam imala običaj da svako leto provedem tamo bar par dana, jer uvek prija udaljiti se od gradskog asfalta u vrelim letnjim danima.
Kada sam bila mlađa, to mi je bilo idealno mesto za odlazak sa drugaricama – divna planina, toliko lepih staza za šetanje, okolnih mesta za istraživanje, ali u tom periodu bilo mi je bitno da negde i uveče sa drugaricama mogu da izađem. Kada si mlad, i pored celodnevnih aktivnosti u prirodi imaš energije i za noćni provod. 😊 A Zlatibor baš sve to nudi.
Međutim, ovog puta moja drugarica, takođe blogerka, Maja – My Cosmo Soul i ja rešile smo da isprobamo nešto drugačiji tip odmora nego što smo do sad praktikovale. Iz tog razloga uputile smo se na Zlatibor da pokušamo da ga doživimo na nešto drugačiji način. Aktivan način. I moram priznati da smo uspele u tome.
Iako sam sva moja dosadašnja putovanja smatrala aktivnim – s obzirom na kilometražu koju pređem, često pešačeći do iznemoglosti, ipak, moram priznati da sam tek ovde uspela u potpunosti da shvatim termin ‘aktivan odmor’. I drago mi je zbog toga.
U Hotelu Mona, u kom smo i bile smeštene, ljubazno osoblje je bilo od velike pomoći uputivši nas na Extreme Summit Team, koji se na veoma profesionalan način bave različitim aktivnostima u prirodi.
Kako smo ‘pobegle’ iz grada samo na vikend, lokacija hotela u samom centru nam je baš značila. Bile smo smeštene u Standard sobi sa super udobnim krevetima.
Probudile smo se naspavane, odmorne i više nego spremne za celodnevne aktivnosti u prirodi. Organizovanim prevozom uputili smo se na naše odredište – Radoinjsko jezero.
Radoinjsko jezero je deo Prirodnog rezervata Uvac i najnizvodnije je veštačko jezero od takozvana tri Uvačka jezera. Pored ovog, Uvačkim jezerima pripadaju još i Uvačko i Zlatarsko jezero.
Od aktivnosti za taj dan, Extreme Summit Team je za nas pripremio vožnju kajaka, slobodno penjanje uz stenu, kao i razne igrice u prirodi predviđene za team building programe koje organizuju.
Pa da počnemo..
KAJAK
Meni su doživljaj bile već same pripreme za kajak – presvlačenje u prirodi, oblačenje odela, čarapica i sigurnosnog prsluka. Iako je bilo prohladno jutro, adrenalin je učinio da ni ne osetimo hladnoću.
Kada smo se obukle, bez nekih posebnih priprema, ušle smo u vodu i počele da veslamo. Moram priznati da će mi ova prva vožnja kajaka ostati u zabavnom sećanju, a mislim da će se i Maja složiti sa mnom. Ne pamtim kada sam se više smejala. A s obzirom da smo se u jednom trenutku našle same na sredini jezera (jer ne možemo i da veslamo da ispratimo grupu i toliko se smejemo u isto vreme 😊), nije nam preostajalo ništa drugo nego da spustimo vesla i uživamo u trenutku. Netaknuta priroda oko nas, sve te nijanse zelene boje i zvuk vode dok plutamo po njoj nahranila su naša čula željna konekcije sa prirodom.
PENJANJE UZ STENU
Za razliku od kajaka koji sam doživela kao zabavu, slobodno penjanje uz stenu je već predstavljalo veći izazov. Od penjačke opreme imate uže, koje služi samo za osiguranje u slučaju pada i kacigu. Strah je naravno bio prisutan, jer ništa slično do tada nisam probala, ali sam svejedno rešila da pokušam.
I tako, dok se korak po korak penjete i savladavate prepreku po prepreku, usput savladavate i sebe. Bude trenutaka kada pomislite da nemate kud i zapitate se da li ćete uspeti, a ustvari nismo ni svesni koliko zapravo možemo. Bilo je onih koji su na pola puta odustajali ili se čak nisu odvažili ni da probaju penjanje, ali kroz taj uspon od 30 metara stvarno naučite da pobedite sebe i neke svoje strahove.
A kada stignete do vrha, osećaj je neprocenljiv, a pogled neverovatan. I samo pomislite – vredelo je. Ja sam bila presrećna i preponosna na sebe što sam uspela.
Spust mi je delovao mnogo lakše, mada je i on bio izazov za sebe. Glavni doživljaj mi je bio neposredno pred spust, kada pustite uže i delimično ‘visite’ u vazduhu, samo se nogama oslanjajući na stenu. Predobar osećaj. 😊 I hop tamo, hop ‘vamo i eto vas na zemlji.
Ceo ovaj ‘poduhvat’ zahtevao je izlazak iz zone komfora i suočavanje sa samim sobom, ali mi se baš iz tog razloga i svideo. Kada odlučite da se suočite sa svojim strahovima, pomerate sopstvene granice. I posle budete u fazonu ‘ako sam mogao/la to – mogu sve’. I stvarno možete.
IGRICE U PRIRODI
Igrice su bile prezabavne. Osmišljene da jačaju timski duh kroz pronalaženje rešenja za razne situacije i savladavanje prepreka, a sve to kroz smeh i boravak u prirodi. Tu smo upoznale i nekoliko novih zanimljivih ljudi, što je samo dodatno upotpunilo ovaj dan.
A bilo je vremena i za još malo opuštanja i upijanja tog predivnog ambjenta u kom smo se nalazili.
Dan smo završile u hotelskom wellness centru Inspirium, jer, kao što sam vam već pisala u postu Mojih 5 načina za opuštanje, masaža i spa su mi među omiljenima. A nakon svih ovih aktivnosti, ništa nije moglo više da prija.
Iako sam navikla da vreme na Zlatiboru provodim u dugim šetnjama, mnogo mi se svideo i ovaj drugačiji – aktivan tip odmora. Toliko, da sam odmah po povratku razmišljala šta je to sledeće što bih mogla da probam.
Nadam se da ćete mi pomoći sa idejama.
Da li ste vi ljubitelji aktivnog odmora? Pišite mi predloge u komentarima šta je to što mi preporučujete da probam.
Predivna planina, nisam ni znala da ima toliko zanimljivih aktivnosti, planiram svakako ovo leto da je posetim!
Da li si odmah uletela u kajak ili je potrebna priprema? Neka vrsta obuke. Mislim na ravnotezu prvenstveno.
A od aktivnosti ti predlazem da odes u Homolje sa SerbiaOutdoors4x4 ekipom. Potpuna prasumska divljina sa sve kampovanjem na krovovima dzipova. 🙂