30 and fabulous

Kako sam juče proslavila moj jubilarni 30. rođendan (Jeeej!) želim sa vama da podelim moje utiske i impresije vezane za taj, po nekima veoma strašan broj – 30. 🙂

Već krajem prošle godine neke od mojih drugarica i poznanica krenule su da ulaze u laganu depresiju, jer Bože moj, došao je red na nas da napunimo tih famoznih 30 godina. 🙂 Oni koji mene poznaju znaju koliko obožavam svoj rođendan, a i rođendane generalno. Znaju kako skoro mesec dana unapred krenem da se radujem i odbrojavam dane do mog rođendana i kako je za mene taj datum veoma poseban. Više puta sam dobila pitanje ‘Kako možeš da voliš rođendan, kada znaš da postaješ starija i da godine odmiču?’, a ja sam oduvek odgovarala da jednostavno volim.

Evo kako ja gledam na to..

Počnimo sa činjenicom da na taj dan proslavljamo život i naš dolazak na ovaj svet, da je to dan kada ste okruženi porodicom, kada okupite vaše prijatelje, a sve to datira još od onih dečijih rođendana na koje smo jedva čekali da idemo. Pa koliko je samo lepih uspomena nastalo baš na tim proslavama. Gde li se onda usput izgubilo sve to? I zašto smo počeli toliko da se opterećujemo brojkama?

Mene za moje rođendane vežu baš lepe uspomene i emocije. Od onih najranijih koje pamtim po slikama, pa onih u predškolskom i školskom uzrastu uz igranje raznih igara od ‘žmurke’ do ‘masne fote’, pa prve ‘veće’ žurke koju sam pravila za 15. rođendan gde je svratio dečko koji mi se tada mnogo sviđao i kada sam mislila da sam najbitnija zbog toga što se i ON pojavio, pa se prvi poljubac sa dečkom u kog sam jako bila zaljubljena desio baš na jedan moj rođendan, pa velika proslava 18. rođendana sa društvom i sa NJIM, pa karaoke žurka koju sam organizovala, na kojoj je u početku sve bilo sramota da pevaju, a kasnije smo se otimali za mikrofon, pa svi ti izlasci sa prijateljima na taj dan, svi ti klubovi i kafane, okupljanja u stanu, tematske žurke, sedeljke, sve to nosi posebnu emociju i uspomenu. Tako da nema razloga da se ne radujem novim rođendanima, jer baš na njima stvaram uspomene sa dragim ljudima koje ostaju za ceo život.

Poslednjih godina to je prilika da se u ovom užurbanom vremenu okupe dragi ljudi i zajedno provedu lepo i kvailtetno vreme. Tada ne postoje izgovori da se nema vremena, jer se to nekako i planira unapred. A ja baš volim da se družim i uvek neizmerno uživam dok sam okružena prijateljima.

Ali, moram vam priznati da sam se u jednom trenutku i ja malo ‘zabrinula’ zbog činjenice da punim 30 godina i zapitala se ‘Šta li će se sad promeniti?’. Međutim, brzo me to prošlo. (Haha!) 😃  Jeste da i meni brojka deluje velika, ali shvatila sam de je bitno kako se ja osećam, kako se ponašam i kako ja gledam na svet, jer ‘moć’ je u mojim rukama. 😉

A ja na tu brojku gledam kao napredak. Na napredovanje u svakom smislu, jer, kako vreme odmiče postajem svesna nekih stvari i sveta oko sebe. Postajem zrelija, odgovornija i upoznajem sebe na novi način, bavim se svojom suštinom i uživam u ovom putovanju.

Nikada nisam napravila onu listu ‘Šta uraditi do 30. godine’, ali zato, planiram da napravim jednu ‘Šta uraditi do 40.’, jer mi se sa ovim sadašnjim razmišljanjem čini da naredni period ‘obećava’ i da me tek čekaju divne stvari u životu. I zaista im se radujem.

Zato i vi, koliko god da imate godina, ne opterećujte se brojkama. Svaki životni period je lep na svoj način, ali mi se čini da je ovaj period oko čuvene brojke 30 poseban. Mislim da tek u ovom periodu zaista postajemo svesni sebe, suočavamo se sa nekim stvarima i prevazilazimo ono što nas je sputavalo. Meni se dopadaju ove godine, jer sam svesna onoga šta želim, a šta ne, svesna sebe u svakom smislu, svih svojih mana i vrlina, svesna svojih mogućnosti i spremna sam za sve divne stvari koje slede.

Godine su samo brojka, koja ne treba da vas plaši. Smejte se što više, uživajte u stvarima koje volite, okruženi ljudima koji vam prijaju, jer što bi Šarma rekao ‘ Nemojte živeti jednu te istu godinu 75 puta i nazivati to životom’.

Zato, upamtite – uvek ste u najboljim godinama, ukoliko znate da živite! 💜