S obzirom da dobijam mnogo pitanja na temu blogovanja, rešila sam da vam na njih i odgovorim. Mini serijal sa tekstovima o blogovanju započinjem tekstom pod nazivom ‘Zašto sam počela da blogujem?’, jer se to nekako nameće kao pitanje na koje bih prvo trebala dati odgovor.

U svet blogovanja sam ušla sasvim slučajno. Naime, imala sam povredu noge i provela sam skoro tri meseca u krevetu (čitaj zatvorena u kući), što je za mene bilo stvarno strašno jer nisam osoba koju drži mesto. I tako, dok sam ležala i dosađivala se, jedino što me je uveseljavalo bilo je gledanje mojih slika sa putovanja.

Oduvek sam želela da sve svoje uspomene sa putovanja – slike, ulaznice, karte, mape i slično – pretočim u jednu vrstu dnevnika i sačuvam za sebe kao knjigu uspomena, to vreme koje sam tad imala na raspolaganju mi se učinilo kao idealna prilika za to.

Sa putovanja se uvek vraćam sa gomilom slika, jer baš volim da fotkam. Iz tog razloga, napraviti uži izbor mi je uvek predstavljalo izazov. Mada, moram priznati, bila sam i pomalo lenja po tom pitanju i često sam to odlagala pod izgovorom da ‘trenutno nemam vremena za to’.

I onda, kada sam zbog te povrede imala slobodnog vremena i više nego što sam želela, rešila sam da to konačno i uradim. Svakako sam stalno gledala slike jer mi je to predstavljalo beg od te trenutne realnosti, pomislila sam zašto da ne, evo prilike da se i to realizuje. Međutim, kako je realizovanje prvobitne zamisli izrade fizički opipljive knjige zahtevalo više mobilnosti i angažovanja, a kako to nije bila opcija u mom slučaju, rešila sam da pišem u Word-u, i da tu dodajem slike.

I tako je i bilo.

Počela sam prvo da pišem o Malti, jer mi je to bilo među prvim ‘samostalnim’ putovanjima.

Kako sam popunjavala stranice tekstom i slikama, cela ta forma me je podsetila na blog post, i tada mi je prošlo kroz glavu da bih možda mogla sve to i da pišem u formi bloga.

Odmah mi je to okupiralo misli, i što sam više o tome razmišljala, sve više mi je sve to delovalo kao odlična ideja. 😊 Da ne kažem prefabulozna. ⭐

S obzirom da mi nakon putovanja ponekad dosadi da svima ponaosob prepričavam utiske i pokazujem slike, da me često prijatelji i poznanici zovu za preporuke i određene savete za putovanja, da im pomognem u odabiru destinacija za letovanja, za medeni mesec i slično, pomislila sam kako bi sva moja iskustva bila objedinjena na jednom mestu – na mom blogu – gde bi svima u svakom trenutku sve informacije bile na raspolaganju. I eto još jedne korisne strane svega toga. 😉

A meni bi sama ta forma bloga bila vrsta ‘obaveze’ da pišem redovno, tj. da ne odustanem od pisanja kada se vratim u ‘normalne’ tokove, jer potpuno bi bilo bezveze da objavite blog i onda nemate nikakav sadržaj na njemu, zar ne? 😉

Ne mogu vam opisati to ushićenje kada sam shvatila da je to to i da definitivno želim to da uradim. 💃🏽💃🏽💃🏽

Uživala sam u svakom momentu realizovanja mog plana, od kreiranja imena bloga, osmišljavanja mnogih drugih stvari i upućivanja u ceo taj svet. A i pronašla sam nešto što mi je pomoglo da prevaziđem taj težak period u životu.

working mode on

Toliko me usrećuje gledanje i biranje slika, prisećanje kroz to svih situacija i događaja koji su mi se desili, samo pisanje, kreiranje izgleda posta, jednostavno sve. 😊 A tek uzbuđenje i radost kada sve završim i kliknem dugme ‘publish’. Prosto neprocenljivo. 😊

Uopšte se nisam pokajala što sam se upustila u sve ovo. Jeste da pored mog redovnog posla i ostalih obaveza mimo posla koje imam, slobodno vreme više ne postoji, jer svaki trenutak koji imam posvećujem blogu. Ali, ono što je najbitnije, to mi uopšte ne pada teško. To mi čak dođe i kao relaksacija kroz ispoljavanje moje kreativne strane.

Iako većina ljudi ne razume zašto ja to sve radim, imaju pitanja tipa ‘Zašto si postala blogerka, a imaš Master diplomu?’ 🤔,  imaju razne predrasude i razna mišljenja na ovu temu, samo ću reći da sam ja presrećna što sebi u ovom formatu pravim arhivu uspomena na sva putovanja, kao i ostale stvari koje me interesuju, što radim nešto što volim i što me ispunjava, tako da me njihova mišljenja i zaključci baš i ne dotiču.

Sve je krenulo spontano, ali nakon toga u celu ovu priču je uloženo jako puno vremena, rada i truda. Iako sam i sama mislila da će mi blog oduzimati malo vremena i da je to lako raditi, zapravo je totalno suprotno, ali ne bunim se. Toliko toga lepog mi se desilo od kada imam blog, da se sav uloženi trud isplati.

Ovaj tekst kao ovakav je napisan da, pored samog odgovora zašto sam se ja upustila u sve ovo, bude i vama od pomoći ukoliko i vi razmišljate da počnete da pišete na određenu temu koja vas zanima, da vam bude podsticaj da se upustite u sve to i ne obraćate pažnju na komentare okoline. Uvek će biti i dobrih i loših komentara, bilo šta da radite.

Ali, ukoliko ste spremni da svemu tome posvetite svoje vreme, ako verujete u sebe i odaberete da pišete o temi koju volite, nemate zbog čega da se brinite.

Samo napred, jer nebo je vaša granica!

💜

 

Share:

3 Comments

  1. Ivona
    April 13, 2017 / 9:59 am

    Jaooo,ne mogu da verujem! I ja isto cuvam sve to kada se vratim sa putovanja,ulaznice,mape,vizit karte nekih restorana :))) Izradjivanje slika se podrazumeva samo sto ja ne pisem,mada mi je sad zao jer stvarno treba sve to zabeleziti,za sebe makar,vremenom mnogo toga izbledi,zaboravis. Zato tamo obavezno kupujem albume za slike,rucno radjene sa imenom tog mesta 🙂 Sto se tice predrasuda o -blogovanju- nikad nisam o tome razmisljala,da kazem o tom zanimanju,ko se i iz kog razloga time bavi. Kod nas nije toliko zastupljeno ni poznato,a mi smo inace takvi da cim nam je nesto novo,nepoznato,odmah krecu predrasude. Mada,nazalost, svaki dan imamo priliku da citamo o tako nekim blogerkama koje ni same ne znaju sta to znaci,cule da je sad to popularno pa ajde da se sad zovu blogerke :))) pa verujem da to budi predrasude,ali svako ko procita makar jedan tvoj putopis shvatice o kome i cemu se radi.Prvo,tvoj blog je nesto stvarno posebno,ne znam da li jos neko kod nas pise na tu temu i na taj nacin,prezanimljiv,poucan,a za ljubitelje putovanja neka vrsta vodica 🙂 Drugo,bas zato sto si obrazovana i jos i zaposlena i treba da pises,a u svakom tvom postu se to i oseti. Zato samo napred!

  2. April 15, 2017 / 12:55 pm

    Sjajan tekst! I meni ljudi kažu ,,Džabe si studirala, ako bi da postaneš blogerka!” Užas kakve predrasude ljudi imaju u 2017. godini, a pritom ni ne znaju koliko je neki posao težak ili ne. (kada sam radila samo jedan post za blog za ispit, za to mi je bilo potrebno više vremena i energije, nego za neki ispit gde bi trebalo da naučim 500 strane)
    Samo napred!! Sjajna si već! <3

Leave a Reply


Looking for Something?